Main Point

Informacija. Informacione tehnologije. Informaciono drustvo. Internet. Virtuelne zajednice. Digitalna podela. Globalizacija. Internet aktivizam. Sajber kriminal. Kontrola sadrzaja na Internetu. eLearning. eGovernment. eBusiness. IKT i IT. Ostalo...

31.12.2005.

Sretna Nova 2006. godina


Dragi posetioci bloga MAIN POINT želim vam sve najbolje u Novoj 2006. godini, i nadam se da ću vam moći pružiti puno novih i korisnih informacija, tekstova u oblasti Informacionih tehnologija.
U tome mi i vi možete pomoći. Sve najbolje!

25.12.2005.

eLearning (eObrazovanje) (4. dio)

eLearning - buducnost je pocela

Zaista dobra poruka, i deluje motivaciono na sve one koji uce. Dajem vam jos jedan isecak teksta o eObrazovanju sa Interneta. Izvor: elearning.vts.su.ac.yu
Jednostavno i na vrlo kratak nacin objasnjena sustina i prednosti eObrazovanja. Uzivajte

Sta je e-learning?
Rast internet je uslovio i promenu u poslovanju i komunikaciji izmedju ljudi. Sa Internetom se razdaljine brišu i sve postaje dostupno svakome, odmah tu na dohvat ruke.

Zahvaljujuci razvoju globalne mreže kao i Internet tehnologija stvaraju se i novi nacini ucenja. Sada se putem globalne mreže može i diplomirati, magistrirati ili doktorirati . Novi trend je i ucenje na daljinu (distance learning ili e-learning). Mnogi obrazovni centri se vec uveliko ponašaju u skladu sa zakonima tržišta i koriste razlicite metode jednostavnijeg ucenja i didaktickih multimedijalnih pomagala. E-learning je upravo jedan od nacina koji se oslanja ne samo na sadržaj, vec i na raznolikost procesa ucenja, E-learning se može definisati kao instrukcioni sadržaj ili nacin ucenja korišcenjem elektronske tehnologije. Može se realizovati kroz pohranu i dostavljanje obrazovnog materijala na CD ROMs, WBT (WEB Based Training - Nastava putem interneta), CBT (Computer Based Training - Kompjuterski bazirana nastava), VoD (Video zapis po zahtevu), AoD (Audio zapis po zahtevu), kvizove, sinhronizovani i nesihronizovani konferensing. Primena novih tendencija i upotreba novih tehnologija olakšavaju ovaj spoj klasicnog i interaktivnog.

Ucenje na daljinu, kao deo e-learninga, omogucuje korisnicima da preko svog racunara iz svoje sobe, kancelarije steknu odredjena znanja, diplome i da polažu testove. Komunikacija izmedju korisnika (ucenika, studenta) se obavlja sa elektronskim profesorom a u nekim slucajevima moguca je komunikacija i u realnom vremenu. Elektronski profesor je aplikacija koja se nalazi na nekom serveru. Aplikacija sadrži pitanja a korisnik (student) šalje odgovore. Komunikacija se obavlja prekog korisnikovog Web citaca.

Ono što svaka e-ucionica mora da ponudi polaznicima jeste dobar komunikacioni softver i jednostavno upustvo za upotrebu ponudene tehnologije. Efikasan interaktivni materijal i kvalitetni izvori informacija zadatak su timova strucnjaka koji osmišljavaju kurs u saradnji sa veštim mentorom koji cini sponu izmedu polaznika i sadržaja.

Postoje oblasti koje se ne mogu proucavati iskljucivo elektronskim putem pa se zato preporucuje kombinacija ucenja putem Interneta i klasicnog metoda ucenja. S druge strane, e-ucenje još uvek ima izvesna ogranicenja i prepreke, buduci da još nije napravljen adekvatan elektronski udžbenik koji bi zadovoljio sve potrebe polaznika za razlicitim tipovima materijala potrebnih za ucenje odredene teme/oblasti.

09.12.2005.

eLearning (eObrazovanje) (3. dio)

Učenje na daljinu

Kao sastavni deo eObrazovanja se istice i ucenje na daljinu. Uporedo sa favorizovanjem znanja kao najvažnijeg globalnog resursa za budućnost, u poslednjoj deceniji je intenzivno rađeno na usavršavanju i proširenju svih oblika elektronske podrške obrazovnom procesu. Pored korišćenja novih tehnologija u unapređenju klasične nastave, razvijano je tzv. učenje na daljinu, sa osnovnim ciljevima da se uspostavi fleksibilnija infrastruktura, a time i dostupnost ovog oblika učenja svakom studentu, da se podigne opšti nivo digitalne pismenosti akademske populacije i razvije visokokvalitetni obrazovni sadržaj. Ove zahteve najoptimalnije ispunjavaju Web bazirani e-learning kursevi, koji danas čine gotovo 80 odsto ukupnog broja obrazovnih tečajeva na daljinu. Poznato je da su u svetu već sačinjeni odgovarajući softverski paketi i kursevi razvijani na njima. Korišćenje ovih rešenja u uslovima karakterističnim za Republiku Srpsku, ograničeno je nizom faktora. To je, pre svega, visoka cena paketa, ali i neophodan stepen informatičkog obrazovanja i poznavanja engleskog jezika nastavnika, kako bi mogli da koriste takve programe za razvoj sopstvenih kurseva. Sličan problem postoji i kod studenata, koji bi potencijalno mogli da budu polaznici već razvijenih tečajeva. Takođe, loša informaciono-komunikaciona infrastruktura je veoma destimulišuća kada je u pitanju korišćenje paketa za učenje na daljinu, koji su pravljeni u skladu sa zapadnim standardima.
S obzirom na navedene probleme, softverska platforma, prilagođena domaćem okruženju, trebala bi da obezbedi podršku klasičnom obliku obrazovanja shodno infrastrukturnim mogućnostima i da bude jednostavna za kreiranje kurseva.
Prednosti
CMS (Content Management System) omogućava korisniku kreiranje jednostavnih ili složenih Web stranica i njihovo povezivanje. Osnovna prednost u odnosu na druge alate za kreiranje sadržaja namenjenih Web okruženju je to što ne zahteva dodatna predznanja za efikasnu upotrebu, a omogućava jednostavno kreiranje, održavanje i objavljivanje sadržaja.
Alat za administriranje sistema obezbeđuje registrovanje korsinika, odobravanje pristupa kursu svakom registrovanom polazniku na osnovu prethodno odobrenog korisničkog imena i lozinke, kao i održavanje osnovnih podataka o korisnicima sistema.
Komunikacija učesnika se realizuje preko elektronske pošte, diskusionih foruma i instant messanger/chat sistema. Od alata za ostvarivanje veće produktivnosti u radu korisnika, realizovani su sistemi za pomoć, kalendar dešavanja i obaveštenja vezanih za kurseve, koji se prikazuju u okviru određenog tečaja.
Osnovni cilj razvoja ovog e-leraning sistema je njegovo prilagođavanje potrebama domaćeg obrazovanja, uz mogućnosti razmene sadržaja sa drugim sistemima učenja na daljinu.

Izvor: www.ekonomist.co.yu

04.12.2005.

eLearning (eObrazovanje) (2. dio)

Alati eObrazovanja

U drugom delu prestavljanja eObrazovanja, posveticemo se metodama i alatima koji se najvise koriste u eObrazovanju. Jedan od najpoznatijih i najboljih metoda jeste organizovanje online kurseva na Internetu. U poslednje vreme ovoga je sve vise, i zaista uzima maha, jer se pokazala kao jedna od najboljih praksi za obrazovanje populacije preko Interneta. Iz statistika se vidi da vecina mladih posecuje sajtove sa zabavom, medju njima su uglavnom studenti, srednjoskolci, ali i starija populacija. Da bi postigli cilj eObrazovanja, trebamo da ih odviknemo od toga, i da ih podstaknemo da vise paznje posvecuju istrazivanju i surfanju sajtova sa online kursevima. Jer mogu vise da nauce na takvim sajtovima, nego da svoje vreme trose na beskorisne raznokakve sajtove za zabavu. Ovo ima za cilj razvoj Informacionog drustva, jer time zelimo da mladi sto vise korisne Internet, da se sto vise uce i citaju, a posledice ce ubrzo biti vidne. Razni fakulteti nude strucne online programe i kurseve, na kojima se pruza znanje iz raznih tehnologija, a naravno postoje i druge organizacije koje nude opste znanje. Svi se slazemo da ovoga treba biti vise. Mladi ljudi sticu znanje, vise iskustva, raste njihova interaktivnost, vise su slobodniji, i sto je najvaznije, zainteresovaniji su za ovaj nacin obrazovanja.
Na online kursevima, postoji kalendar kursa, predavanja, postoji vise literatura i dostupna je svima, postoje mesta za diskusiju. Mladi ljudi, mogu da sacuvaju svoje radove na Internetu i da budu dostupni svima, mogu stalno da ih edituju i da ih usavrsavaju u svakom trenutku.
Polako smo dosli do vazne stavke eObrazovanja, a to su alati koji se koriste. Nekoliko najvaznijih su forumi, chat, blogovi, pored njih bi izdvojio web, online testovi, literatura.
Web forumi ili diskusioni forumi su sajtovi ili delovi većeg sajta gde ljudi sličnog interesovanja mogu izneti svoja mišnjenja, komentare, pitati ili odgovarati na pitanja. Razlika je u tome što su forumi deo weba pa o njima potpunu brigu vodi grupa ljudi koja je i pokrenula forum, tako da su oni mnogo fleksibilniji: poboljšana je sigurnost, smanjena količina reklama, web programirani interface prilagođen je nameni (diskusiji među korisnicima). Na forumima se razjašnjavaju nedoumice, bolje razumevaju članci i tekstovi i poboljšava se komunikacija korisnika.
Pored foruma, veliku ulogu ima chat. Chat je instrument eObrazovanja. To je jedan od najcescih vidova komunikacije, a i najpopularniji oblik komunikacije. Korisnici su vise angazovaniji, slobodniji za razgovor. Postoje chat sobe gde se skupljaju korisnici i o diskutuju o raznim temama i problemima. Stvara se veoma dramicna atmosfera, javljaju se izavovi. Najbolji uslov je da je u sobi manje od 5 ljudi. Uobicajena procedura je da profesor postavi pitanje a da studenti odgovaraju. Pored ova dva najvaznija alata eObrazovanja, u poslednje vreme se isticu i blogovi, o njima mozete da saznate vise u Blogovi.
Ipak, pored svih ovih mogucnosti koje nudi eObrazovanje, javlja se neka kombinacija koju bi svi prihvatili, a to su tradicionalna predavanja u ucionici i preko Interneta. Veoma je vazno da se profesori upoznaju licem u lice sa studentima, da se stvori taj osecaj sigurnosti, da svi znaju sa kime kominiciraju preko Interneta. Mali problem moze da predstavlja je i taj sto se moze naici na odbijanje novih tehnologija kod profesora koji se drze tradicionalnih nacina obrazovanja. Znaci, profesori moraju da prihvate nove tehnologije, jer time profesor samo sebe moze da poboljsa.
Studenti moraju da se vise posvete citanju tekstova, kao i multimedijalnim sadrzajima. Studenti imaju i mogucnost da citaju i prethodne tekstove sa predavanja na kojima nisu bili, i tako nikad ne zaostaju sa ucenjem. Kada se kreira online kurs, onda se ne menja struktura, tj. moze se samo poboljsati. Profesori isticu da se najvise zahteva trud, paznja i razumevanje, kako od strane studenata, tako i od strane profesora. Posebno isticu da je bitna interaktivnost na predavanjima. Profesori sa tehnickih fakulteta isticu veliko interesovanje za kombinacijom napredne tehnologije sa tradicionalnim.Oni porucuju da se eObrazovanje pokazalo kao dobra praksa i da ga sto vise treba koristiti i implemantirati u visoko skolstvo.
Ove mogucnosti treba da se prihvate sa obe ruke i veliki optimizmom, jer to nas vodi u savremenije drustvo, raste nivo digitalne pismenosti populacije, a to nas vodi ka Informacionom drustvu.

<< 12/2005 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

MY LINKS

OTHER LINKS
EXIT Centre
CePIT
ETF Banja Luka
Mladi.info
Banja Luka
MPIII.com
Studenti i Cimeri

PERSONAL PAGE
Name: Milos Blagojevic
City: Banja Luka
Birthdate: 06.02.1985.
Occupation: student
Interests: ICT
eMail: milosh@teol.net

ICT blogs
Šta je informaciono društvo?
IKT i globalizacija
Digitalna podela
Digitalne podele: jezik, kultura i rod na svetskoj mreži (1. dio)
Digitalne podele: jezik, kultura i rod na svetskoj mreži (2. dio)
Digitalne podele: jezik, kultura i rod na svetskoj mreži (3. dio)
Digitalne podele: jezik, kultura i rod na svetskoj mreži (4. dio)
Političke implikacije IKT-a i koncept e-Vlade
Virtuelne zajednice i društveni odnosi na Internetu (1. dio)
Virtuelne zajednice i društveni odnosi na Internetu (2. dio)
Virtuelne zajednice i društveni odnosi na Internetu (3. dio)
Internet aktivizam (1. dio)
Internet aktivizam (2. dio)
Internet aktivizam (3. dio)
Uticaj IKT-a na lokalne i globalnu ekonomiju (1. dio)
Uticaj IKT-a na lokalne i globalnu ekonomiju (2. dio)
Sajber kriminal i kontrola sadrzaja na Internetu (1. dio)
Sajber kriminal i kontrola sadrzaja na Internetu (2. dio)
eLearning (1. dio)
eLearning (2. dio)
eLearning (3. dio)
eLearning (4. dio)
eLearning (5. dio)
mLearning
Razlike između M-Learninga i E-Learninga
Izazovi za mLearning
Chat marketing

Other stuff
Moja prva pesma
Inteligencija vs. Pamet
Blogovi
Moje pesme (1.dio)
Moje pesme (2.dio)

BROJAČ POSJETA
43490

Powered by Blogger.ba