Main Point

Informacija. Informacione tehnologije. Informaciono drustvo. Internet. Virtuelne zajednice. Digitalna podela. Globalizacija. Internet aktivizam. Sajber kriminal. Kontrola sadrzaja na Internetu. eLearning. eGovernment. eBusiness. IKT i IT. Ostalo...

28.10.2005.

Moje pesme (1. dio)

Malo smo skrenuli sa teme IT-a, ali da ovaj blog ne budem samo tome posvecen, izbacicu nekoliko svojih licnih stvari koje sam napravio. Napisao sam jos nekoliko pesama, pa cu vam ovde staviti trenutno 3 moje pesme, a ostale cu uskoro da postavim.



Sedim kraj jezera, hladno je
ona mi u mislima, volim je.
Gledam talase male
ona je devojka za me.
U vodi ribice i krabe
niko mi ne treba, osim tebe.
Nemam mira dok se šetam obalom
jer bez tebe je samo krah i lom.
Moje srce želi da iskoči
iščupaj ga i uzmi ga sebi.
Stavi ga pokraj svog
i tada će nestati nemir i lom.
Dva srca će se spojiti
nastat će jedno koje ćemo voleti.

(18.09.2004. Jezero Balkana, pesma je posvećena Bojani, jednoj zaista lepoj i zanimljivoj devojci)

Ostao je još jedan dan da vidim tebe
tu malu mačkicu koja voli mene.
S njom u mislima laka mi je noć
u moj topli krevet ja bi mogao poć'.
Ležem u krevet i nema više zime
nekoliko puta izgovaram njeno ime.
Moje srce nema više tuge
uopšte ne želim da vidim druge.
Samo želim da vidim tebe
mačkicu koja ljubi mene.
Od žestine njenog poljupca
proradila su mi krvna zrnca.
Jednostavno želim da te vidim
da te poljubim i zagrlim.
Kazaljke se sklopljene, ponoć je
kažem u sebi, volim je.
Ona mi u mislima, čekam je
sutrašnji dan, da vidim je.

(24.09.2004. Banja Luka, pesma je posvećena Neli, mojoj predivnoj drugarici)

Od toliko dana u godini
jedan je tebi važniji.
Taj dan ti ga slaviš
i samo bi da se provodiš.
Ceo dan se spremaš
da se s društvom zabavljaš.
Noć je došla i društvo je tu
s tobom, počeo je tulum.
Piće, kolači, društvo, party
sve je to što te prati.
Uz muziku i društvo si sretna, vesela
da Bog da uvek takva bila.
Posle slavlja utonućeš u san
a sada sretan ti rođendan.

(01.10.2004. Banja Luka, ova pesma ima samo jedan cilj, da svim osobama čestita rođendan)

24.10.2005.

Inteligencija vs. Pamet

Dosadilo mi vise sto vecina ljudi mesaju pojmove inteligencija i pamet, pa sam napravio mali tekst o ovoj zabludi, u nadi da ce te koliko toliko razumeti i shvatiti razliku izmedju inteligencije i pameti.

inteligencija se razlikuje od pameti, to dvoje nije isto.

ove dve stvari se odlikuju raznim osobinama koje se medjusobno razlikuju.

na primer, ja znam jednog decka, koji je strasno inteligentan, ali je sto se tice zivotnih stvari izrazito glup i naivan.
pa onda u zivotu postoje primeri, kao sto sam neki dan cuo na jednom forumu BLforum, da jedna devojka ima veliki IQ (cini mi se oko 180, a ne moze da nadje posao), pa se onda postavlja pitanje kako je to moguce. Naravno da je moguce, u ovom slucaju, ona se istice dobrim IQ, ali se mozda nema osobinu da radi, da je lenja, ili cak nesto drugo u pitanju, u to ne ulazim.
u zivotu nije samo inteligencija uslov za dobar uspeh, nego ima tu mnogo drugih stvari koje su bitniji za uspeh, ali ja bih najvise izdvojio osecaj za zivot, da covek zna da zivi, i da bude svestan realnih stvari i desavanja koja se desavaju oko njega.

ovde bih citirao jednu izreku: Ne zivimo sa istinom i lepotomi, nego sa ljudima i okolinom.

inteligencija i pamet, jednostavno morate to da razlikujete.

postoji nekoliko vrsta inteligencije: opsta, prostorna, vremenska, matematicka, i cini mi se da ima jos jedna, ali ne znam tacno koja.
inteligencija je sposobnost da covek resi neki problem u odredjenom trenutku u odredjeno vreme na odredjenom mestu. ovo je jedna moja slobodna definicija.
intelignecija se istice mnogim osobinama, kao sto su npr: snalazljivost, sposobnost ucenja, ...

pamet je potpuno nesto drugo, naravno postoje slicnosti, ali je u razlika u sustini funkcionisanja inteligencije i pameti.

evo jedan teksta sa sajte Hrvatske mense www.mensa.hr koji cem vam mozda malo pojasniti sta je to inteligencija, i da uocite razliku izmedju inteligencije i pameti.

Što je inteligencija?

Inteligencija je mentalna karakteristika koja se sastoji od sposobnosti za učenje iz iskustva, prilagodbe na nove situacije, razumijevanja i korištenja apstraktnih pojmova, i korištenja znanja za snalaženje u okolini.

Iako se definicije inteligencije razlikuju, teoretičari se slažu da je inteligencija potencijal, a ne potpuno razvijena sposobnost. Smatra se da je inteligencija kombinacija urođenih karakteristika živčanog sustava i razvojne inteligencije, oblikovane iskustvom i učenjem.

Inteligenciju je moguće mjeriti, iako nesavršeno, testovima inteligencije.

Iako bi se moglo pomisliti da visoka inteligencija omogućava osobi uspjeh u društvu, mnogi drugi činbenici koji utječu na društveni uspjeh čine predviđanja nepouzdanim. Mehanizmi pretvaranja intelektualne sposobnosti u društveni uspjeh nisu u potpunosti razjašnjeni. Tako, na primjer, postoji čvrsta veza između uspjeha u osnovnoj školi i inteligencije, ali nakon toga nije više moguće predvidjeti uspjeh pojedinaca na temelju inteligencije.

jos nekoliko pojmova i objasnjenja:

Količnik inteligencije (IQ - inteligence quotient) je mera koja definiše relativnu bistrinu ili intelektualne mogućnosti jedne osobe. IQ je dat rođenjem i nije podložan promenama. IQ predstavlja odnos između rezulata koji ispitanik postiže na testu inteligencije i rezultata koji postiže prosečna osoba iste starosti na istom testu pod istim uslovima.

Danas se IQ izračunava iz statističkog postotka ljudi za koje se očekuje da imaju određeni IQ. Rezultati testova inteligencije slijede normalnu distribuciju, što znači da većina ljudi postiže rezultate oko sredine distribucijske krivulje, a vjerojatnost postizanja rezultata daleko od sredine krivulje naglo opada. Na primjer, na IQ skali otprilike 2 od 3 rezultata testa padaju između 85 i 115, a 19 od 20 rezultata padaju između 70 i 130. Osoba s rezultatom od 130 i više (gornjih 2.5%) smatra se natprosječno inteligentnom, a osoba s rezultatom ispod 70 smatra se mentalno retardiranom. Za članstvo u Mensi potrebno je na standardnom testu inteligencije imati rezultat unutar gornjih 2% (IQ = 148), odnosno rezultat koji spada u gornjih 1 od 50.

14.10.2005.

Sajber kriminal i kontrola sadrzaja na Internetu (2. dio)

Da bi se to sprečilo treba uvesti neke kazne za odgovorne ljude. Te kazne treba da budu zaista stroge, bilo da je to finansijska kazna, ili zatvorska kazna. Mislim da je to jedan od boljih načina suzbijanja kriminala, jer smatram da bi to najviše uticalo na svest ljudi, i da bi počeli da drugačije razmišljaju pre nego što se odluče na bilo koji oblik kriminala. Mogu vam navesti nekoliko primera gde se to pokazalo kao jedno od dobrih rešenje za poboljšanje situacije: Povećanje kazni za prekršaje u saobraćaju (Srbiji); povećanje kazni za veliku količinu alkohola u saobraćaju (Hrvatska); povećanje kazni za ugrožavanje zelenila i okoline (Republika Srpska); i slično. Posledice toga su bile zaista zapažene, kriminal je u nekim slučajevima čak bio smanjen za 50 %, što je zaisat veliki rezultat. Zato mislim da bi kazne za svaku osobu koja je odgovorna za bilo koji oblik cyber kriminala, trebala zaista da budu velike, jer po mom mišljenju to je jedan od rešavanja problema kriminala na Internetu.

Mirjana Drakulić je zaista postavila jedno dobro pitanje: U kojoj meri se ograničavanjem sadržaja na Internetu ugrožavaju prava i sloboda pojedinaca. Slažem se sa tim, i mislim da bilo koji oblik ograničavanja je ugrožavanje slobode. Ali pristalica sam toga da ipak treba da postoji neka kontrola, i neko ograničenje, jer mora da se pazi kakav će uticaj imati neki sadržaj na društvo. Osobe koje to rade, trebaju zaista da poznaju realnu sliku svega, i da budu kvalifikovane, i da budu adekvatne za taj posao. Treba da se radi na obučavanju kadra koji će ponuditi takve osobe. Kada bi se to dovelo u red, mislim da bi ograničavanje sadržaja na Internetu u zaista maloj meri uticalo na ugrožavanje prava i slobode pojedinaca. Ali sami ti pojedinci moraju da znaju, šta mogu da urade, i kolika je njihova mogućnost, trebaju da znaju kakav sadržaj smeju da plasiraju na Internet. Jer ako bi to prekršili, onda bi ti isti pojedinci bili odgovorne osobe, i njih bi trebalo kazniti.

Zaista, kontrola Internet je jedan jako veliki problem. Ja jesam veliki optimista, ali mislim da će se ovaj problem teško rešiti, i stvarno treba puno napora da se ulaže da bi se rešio ovaj problem. I smatram da, kad bi se rešio problem kontrole Interneta, to bi bio jedan veliki korak za razvoj Informacionog društva. Na pitanje zašto se kontroliše Internet, mislim da ne treba puno govoriti. Jer onaj ko ima kontrolu nad tako velikim prostorom kao što je Internet, ima zaista veliku moć. Tu su umešane velike sile, i jedna od najpoznatijih i najvećih sila koja ima apsolutnu dominaciju na Internetu je Amerika. Ona kontrolise celu situaciju, i mislim da ona ima vodeću ulogu u svemu. Zašto je to tako, pa zbog toga što ona ima veoma jaku ekonomsku moć, ima jaka sredstva da obezbedi sebi da ima tu kontrolu. Ta kontrola se obavlja preko jakih računarkih mašina i jakh servera, a znamo da Amerika, toga ima u izobilju. Ali nije sve tako crno, veliki sam optimista, i ako ne u sadašnjosti, onda u bliskoj budućnosti će se desiti promene, nadam se bolje promene, jer nam to zaista treba. To je isto tako jedan od uslova za razvoj Informacionog društva.

11.10.2005.

Sajber kriminal i kontrola sadrzaja na Internetu (1. dio)

Internet je jedan veliki virtuelni prostor, na njemu se može naći veliki broj podataka, velika količina informacija, sve u svemu veoma mnogo sadržaja raznih oblika. Posljednjih godina se to sve više i više povećava, i Internet još više raste, što je veoma pohvalno, jer se društvu stvarno mnogo nudi, i može se sve naći. Ali zna se da ništa nije savršeno, tako i Internet nije savršen. Javlja se problem, kakav se sadržaj nalazi na Internetu, u kojoj količini se to pojavljuje, i najviše u kojoj meri to utiče na društvo. Ali nije samo u pitanju sadržaj, već u poslednje vreme jedan od najvećih problema je i kriminal, tj. cyber kriminal. Na Internetu se javljaju razni oblici cyber kriminala, kao što je to navela profesorka Mirjana Drakulić u svom tekstu „Cyber kriminal“. Najčešći oblici kriminala su haking, cracking, krađa identiteta, vremena, lozinki, i raznih drugih podataka. A u poslednje vreme se češće pojavljuju i upadi u razne firme, banke, preduzeća, što ostavlja za posledicu, krađu velikih suma novca, vrednih informacija, podataka i sličnog. Mnogo toga se dešava na Internetu, a da mi to sami ne znamo, i nemamo predstavu šta se uopšte dešava na Internetu. To je zaista jedan veliki problem, na koji se mora što prije rešiti, da bi Internet barem koliko toliko postao sigurno mesto na kome ljudi mogu da uče, da traže informacije i slično.

Zaista mnogo sadržaja se može naći na Internetu, a na povećanje količine sadržaja na Internetu utiču ljudi. Od njih samih zavisi koliko će se sadržaja pojaviti na svetskoj mreži. Ovde se javlja isto tako jedan veliki problem, verujem da pretpostavljate šta je to, u pitanju je kvalitet sadržaja. Da li je taj sadržaj štetan, kako on utiče na društvo, kakve posledice ima, mnogo se tu problema može javiti. Zadnjih godina se mnogo štetnog sadržaja pojavilo na Internetu, i veoma se malo radi da se to otkloni. Postavlja se pitanje ko je odgovoran za to. Odgovor se može naći gore u tekstu. To su ljudi koji su odgovorni za postavljanje takvog sadržaja, ljudi koji prave takav sadržaj, koji ga postavljaju na Internet. Najviše oni trebaju da snose odgvornost za to. Ali nisu samo oni u pitanju, odgovornost treba da snose ljudi koji podržavaju taj sadržaj, jer i oni na neki način utiču na širenje štetnog i nedozvoljenog sadržaja na Internetu. Ti ljudi koji im daju podršku, koji im obezbeđuju prostor gde će smestiti taj sadržaj. Svi oni od toga imaju koristi, zato se broj ljudi koji to radi povećava, jer smatraju da će imati koristi od toga. I zbog toga što ne postoji adekvatna kontrola sadržaja na Internetu, ti ljudi imaju uspeha. Štetan sadržaj na Internetu je samo jedan mali dio cyber kriminala. Mnogo toga se dešava na Internetu, mnogo veće stvari nego što je nedozvoljen sadržaj.

06.10.2005.

Uticaj IKT-a na lokalne i globalnu ekonomiju (2. dio)

Što se mene tiče, gledajući situaciju u BiH, najviše treba posvetiti vremena razvoju obrazovnog sistema. Naša zemlja, se nalazi na pretposlednjem mestu, što se tiče uvođenja Bolonjskoh procesa, i stvarno je to ponižavajuće. Slika našeg sistema obrazovanja je mnogo loša, što dokazuju razni protesti studenata svake godine pred početak i pred kraj godine. Jedan od najvećih problema kod obrazovanja (najviše mislim na visoko obrazovanje) je taj, što fakulteti ne pružaju adekvatna znanja iz stručnih predmeta, a kamoli adekvatna znanja iz IKT-a, da bi se to ksanije iskoristilo na radnom mestu. Studenti nailaze na razne otpore kod profesora, jer profesori su iz starijih generacija, pa ne znaju i na shvataju značaj informacionih tehnologija. Studentima treba da se pruži, adekvatna praksa iz IKT-a, adekvatno predznanje i znanje, potrebno je modernijih i opremljenijih laboratorije, još više stručnog kadra, i slično. Kad se to pogleda sve se vrti oko korištenja Informaciono komunikacionih tehnologija. Obrazovni sistem, pogotovo visoko obrazovanje, treba da uveliko koristi IKT, i da najviše taj sistem treba da pokaže ostalim, da je razvoj, širenje, a pogotovo korištenje IKT-a, budućnost zemlje u kojoj žive. Najveći propusti, su nerazumijevanje profesora, dekana, ostalog stručnog kadra, nedostatak sredstava i materijala da bi se nešto više učinilo na poboljšanju obrazovnog sistema, jer to je jedan od temeljaca za razvoj države, a to dalje vodi razvoju lokalne, a i globalne ekonomije.

Prema nekim pričama, sa raznih foruma, seminara, radionica, čuo sam jedan zanimljivi podatak, a to je, da se u BiH planira dovesti sve u red oko 2010. godine, što podrazumeva razvoj i širenje IKT-a, što dalje vodi razvoju informacionog društva. Ja sam veliki optimista, i ovaj cilj mi možemo da ostvarimo mnogo prije, a to sve zavisi od nas samih, od toga kako ćemo i u kojoj meri da koristimo Informaciono komunikacione tehnologije. Zato smatram da zemlje Jugoistočne Evrope mogu da očekuju „rast baziran na znanju“. Samo je pitanje vremena, kad će to da se desi, da li će to biti 2010. godina, ili možda ranije, ili možda kasnije, sve zavisi od nas samih, od ljudi. Zato, ne treba da gubimo vreme, već da uveliko počevši od sada, da radimo na širenju i razvoju IKT-a, pogotovo treba da dokažemo, da smo spremni da u velikoj meri koristimo Informaciono komunikacione tehnologije, jer to će dovesti do razvoja informacionog društva, a naravno ne smemo da zaboravimo, da će to da uveliko utiče i na lokalne i na globalnu ekonomiju.

05.10.2005.

Uticaj IKT-a na lokalne i globalnu ekonomiju (1. dio)

Svako korištenje IKT-a donosi promenama, obično boljim promenama u društvu. Gledajući dalje, korištenje IKT-a donosi primene i u ekonomskom razvoju zemalja. Tada se javlja razlika među zemljama koji koriste IKT-a. Najviše se javlja razlika, kako je Lazar Šestović rekao, u ekonomskom razvoju zemalja. Tu se najviše javlja pitanje, koja zemlja, u kojoj meri koristi Informaciono komunikacione tehnologije. Prema meni, logično je, a i smatram da je tako, da one zemlje, koje se najviše posvete razvoju, širenju a prvenstveno korištenju IKT-a, ta zemlja će da se razvije, da postigne uspeh u društvu, a pogotovo na ekonomskom planu. Naravno, tu se javlja razlika među zemljama koje koriste IKT, zato što od njih samih zavisi u kojoj meri će da koriste IKT, tj. prednosti što im nude informacione tehnologije. Zbog toga korištenje IKT-a doprinosi nastanku jaza u ekonomskom razvoju zemalja, jer nije isti stav svih zemalja prema informacionim tehnologijama. Neke zemlje, ih oberucke prihvate, i maksimalno to iskoriste, dok na drugoj strani, neke zemlje, samo malo iskoriste prednosti IKT-a. Po meni, to im je velika greška, jer smatram i apsolutno sam sigiran da korištenje IKT-a će mnogo doprineti, i poboljšati životni standard, a pogotovo će biti uspeha na ekonomskom planu.

Razvoj i širenje IKT-a najviše treba da iskoriste preduzeća, firme i razne druge asocijacije koje se bave ozbiljnim poslom. Preduzeća najviše treba da ulažu i razvoj IKT-a, a najpre da koriste Informaciono komunikacione tehnologije, jer od samog korištenja zavisi njihov uspeh, kako na boljem standardu, tako i na ekonomskom planu. Kod u BiH je situacija mnogo komplikovana. Mnogo ljudi nije shvatilo šta znači računar, šta znači Internet, a još manje ljudi nije shvatilo sam značaj koje nude Informaciono komunikacione tehnologije. Slika preduzeća i firmi u BiH je mnogo šarolika, najviše banke, firme računara, xafsing firme, i slične, one najviše koriste IKT, i mnogo ulažu u njihov razvoj i širenje. A kao posledica toga se vidi njihovo dobro poslovanje, a najviše dobar ekonomski status preduzeća i firmi. Zašto je to tako? Pa odgovor je jednostavan, ti ljudi su shvatili značaj IKT-a, njihove mogućnosti i prednosti. Mnogo rade na investicijama i ulaganjima u razvoj i širenje IKT-a, a najviše uspeha pokazuju u tome kako treba Informaciono komunikacione tehnologije iskoristi i upotrebiti u prave svrhe. Što se tiče ostalih, nivo investicija je veoma loš, i pod hitno treba da se radi na tome, da se to promeni, jer ako se ovako nastavi, prosek korištenja IKT-a će biti ispod proseka.

04.10.2005.

Internet aktivizam (3. dio)

Crackeri (čita se “krekeri”) su isto pronalazači, inteligentni ljudi, ali oni, između ostalog, koriste svoje znanje i svoja otkrića da bi nekome naneli štetu. Crackeri pišu viruse i trojance, upadaju na servere i prave štetu na njima (uglavnom tako što izmene prvu stranu sajta).

Lameri su uglavnom klinci, koji nisu ništa otkrili i koji takođe nanose štetu drugima, obično da bi ukrali neku šifru za Internet ili uništili nekome disk koristeći trojance, viruse, pa čak i exploite, koje su crackeri napisali. Oni su gotovani, nauče kako se koriste trojanci i onda prave štetu poštenom svetu, misleći da su hakeri. Mnogi od njih ne znaju čak ni kako funkcioniše Internet. Cilj im je samo da naprave neku pakost koristeći izum nekog crackera.

Onog trenutka kada haker svojim pronalaskom napravi nekome štetu - odmah prestaje da bude haker i postaje cracker!
Sasvim je pogrešno reči “hakeri su uhakovali sajt...”, kao i “hakeri su napravili novog crva...”. Hakeri uopšte ne nanose štetu, to čine crackeri i lameri. I potpuno je pogrešno mrziti hakere. One koje treba mrziti i prezirati su crackeri i lameri! Hakeri su pronalazači, naučnici, i ne moše se postati haker preko noći. Profesija “haker” je veoma čista, poštena, plemenita i velikim trudom stečena profesija.

Na kraju, biti haker znači biti osoba koja ima ogroman koeficijent inteligencije, osoba koja ceo dan provede za kompjuterom proučavajući ga, osoba koja to čini da bi zaštitila ostale korisnike kompjutera i omogućila im potpunu privatnost, osoba koja svojim pronalascima gura čovečanstvo ka napretku, i osoba koja uvek može da vas pogleda u oči!

Ja mislim da je ovde sve objašnjeno što se tiče pitanja Haktivista, i veoma se dobro može izvući zaključak ko su kriminalci a ko su novi revolucionari.

Vrlo značajno pitanje i na kojem treba dosta da se istraže, a koje je postavila Nataša Radović, jeste pitanje realnog uticaja internet aktivizma. Iz prethodnog se može zaključiti ko je najviše aktivan na Internetu. To su uglavnom sami Haktivisti, jer mislim da je njihov uticaj mnogo veliki, i da je njihov aktivizam već uveliko odmakao, i koliko god se tehnologije budu razvijale, njihov aktivizam će biti veći. I oni sami učestvuju u razvoju Interneta. To bi trebalo da i ostale ljude navede da se uključe u akcije na Internetu, da povećaju svoj stepen delovanja na mreži, da njihov aktivizam bude što veći nego što je to bio do sada. Zato smatram da će uticaj internet aktivizma biti veći u bliskoj budoćnosti, i da će biti dosta realniji nego što je to sada. Jer će to još više dovesti do razvoja Informacionog društva, a to je, još jednom ponavljam naš cilj.

03.10.2005.

Internet aktivizam (2. dio)

Jedno od mnogih pitanja koji se javljaju na Internetu a i u društvu su Haktivisti.

Postavlja se pitanje da li su oni kriminalci ili novi revolucionari? Haktiviste možemo podeliti na hakere, crackere i lamere. Razlika je velika, i ovde ću navesti jedan tekst koji će da vam razluči i objasni ove pojmove.

Pojam haker (eng. hacker) u svom izvornom značenju opisuje osobu koja se bavi istraživanjem mogućnosti kompjutera i njihovoj pozitivnoj primeni u svakodnevnom životu. Kao što vidite, ovde se nigde ne spominje da su hakeri zli, da nanose štetu drugima i da su opasni po svet. Hakeri su veoma inteligentne osobe koje istražuju ono što je sakriveno u hardveru i softveru. Hakeri su po prirodi radoznali ljudi, vole sve da saznaju i ne vole kad je nešto sakriveno od njih. Može se slobodno reći da hakeri ne vole da neko nekome ugrožava privatnost, i zato proučavaju kompjutere, sa željom da nađu uljeze u njima. Oni se zalažu za apsolutnu privatnost, što je uostalom i ljudsko pravo, i svi bi po pravilu trebali da imaju potpunu privatnost. Takođe, ne vole cenzuru, jer to vodi ka jednoumlju, u šta smo se i uverili u proteklih pola veka! Jednom rečju, oni su za apsolutnu ravnopravnost, za razotkrivanje svih tajni i za privatnost. Hakeri traže propuste, i ako ih nađu, obaveštavaju svet o tome kako bi proizvođač datog programa ispravio propust i kako bi ljudi preduzeli određene korake i na taj način zaštitili sebe na vreme. Hakeri su mišljenja da je bolje da svi znaju za određeni propust nego da “niko” ne zna, zato što veruju da ipak neko zna za propust, i to koristi da bi špijunirao nekoga. Dnevno se u proseku oko pet novih propusta pronađe! Sa druge strane, hakeri su časni ljudi, pošteni, civilizovani, imaju svoju kulturu! Hakerska kultura im ne dopušta da propuste koje otkriju iskoriste u nehumane svrhe.

<< 10/2005 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

MY LINKS

OTHER LINKS
EXIT Centre
CePIT
ETF Banja Luka
Mladi.info
Banja Luka
MPIII.com
Studenti i Cimeri

PERSONAL PAGE
Name: Milos Blagojevic
City: Banja Luka
Birthdate: 06.02.1985.
Occupation: student
Interests: ICT
eMail: milosh@teol.net

ICT blogs
Šta je informaciono društvo?
IKT i globalizacija
Digitalna podela
Digitalne podele: jezik, kultura i rod na svetskoj mreži (1. dio)
Digitalne podele: jezik, kultura i rod na svetskoj mreži (2. dio)
Digitalne podele: jezik, kultura i rod na svetskoj mreži (3. dio)
Digitalne podele: jezik, kultura i rod na svetskoj mreži (4. dio)
Političke implikacije IKT-a i koncept e-Vlade
Virtuelne zajednice i društveni odnosi na Internetu (1. dio)
Virtuelne zajednice i društveni odnosi na Internetu (2. dio)
Virtuelne zajednice i društveni odnosi na Internetu (3. dio)
Internet aktivizam (1. dio)
Internet aktivizam (2. dio)
Internet aktivizam (3. dio)
Uticaj IKT-a na lokalne i globalnu ekonomiju (1. dio)
Uticaj IKT-a na lokalne i globalnu ekonomiju (2. dio)
Sajber kriminal i kontrola sadrzaja na Internetu (1. dio)
Sajber kriminal i kontrola sadrzaja na Internetu (2. dio)
eLearning (1. dio)
eLearning (2. dio)
eLearning (3. dio)
eLearning (4. dio)
eLearning (5. dio)
mLearning
Razlike između M-Learninga i E-Learninga
Izazovi za mLearning
Chat marketing

Other stuff
Moja prva pesma
Inteligencija vs. Pamet
Blogovi
Moje pesme (1.dio)
Moje pesme (2.dio)

BROJAČ POSJETA
45012

Powered by Blogger.ba