Main Point

Informacija. Informacione tehnologije. Informaciono drustvo. Internet. Virtuelne zajednice. Digitalna podela. Globalizacija. Internet aktivizam. Sajber kriminal. Kontrola sadrzaja na Internetu. eLearning. eGovernment. eBusiness. IKT i IT. Ostalo...

21.09.2005.

Digitalne podele: jezik, kultura i rod na svetskoj mreži (2. dio)

Da li je moguća jedna globalna virtuelna kultura?

Jeste. Mislim da se sada nazire jedna velika globalna virtuelna kultura, samo što ona jos nije dobila svoj pravi oblik. Ovo pitanje jeste jedno od najvažnijih za istraživanje informacionog društva. Globalno društvo, tj. u ovom slučaju globalna virtuelna kultura podrazumeva veliku razmenu informacija među svim ljudima koji učestvuju u globalnom društvu. Vidimo da se mnogi problemi i faktori javljaju u društvu. Jedan od centralnih problema u komunikaciji ljudi jeste razlika koja se javlja među kulturama. Tu su i neki faktori koji produbljuju ovaj digitalni jaz, kao sto su fizički pristup tehnologiji, primjenjivost tehnologije, relevantan sadržaj, lokalni ekonomski uslovi i mnogi drugi. Rešavanjem ovih problema, rešićemo fenomem digitalne podele. Smatram da je rešavanje ovih problema u toku, i da je na pomolu nastanak jedne globalne virtualne kulture, a u buduce vreme i nastanak jednog velikog globalnog društva. Zato je moj odgovor na postavljeno pitanje pozitivan. Zaista smatram da je moguća jedna globalna virtuelna kultura. Vidimo iz materijala da već postoje mnoge globalne virtualne kulture, kao što su hakerska kultura, korisnici čet servisa, onda korisnici operativnog sistema Linuks. Jeste da je ovo previše optimistično, ali smatram da će ljudi da prevaziđu polako sve probleme, i da će svojim udelom da pomognu stvaranju velike globalne kulture. U tekstu Gorana Milovanovića nalazimo isto jedan važan problem, a to je odnos kulture i informacionih tehnologija. Ovde treba posvetiti pažnju, jer je bitno kako će koja kultura da primi uticaj informacionih tehnologija. Iz Hofstedovog modela, izvojio bih po meni jednu zanimljivu dimenziju nacionalnih kultura, a to je distanca u odnosu na moc. Ova dimenzija opisuje međuzavisnost odnosa, stepen u kome su pojedinci sa manje moći spremni da prihvate nejednaku distribuciju moći u društvu. Mislim da ljudi sa velikom moći mogu da utiču na društvo, i da doprinesu razvoju informacionog društva, zato što oni imaju jaku ekonomsku moć, a gore smo naveli, da su ekonomski faktori važan uslov za razvoj kako informacionih tehnologija, tako i informacionog društva. Tu se onda može stvoriti problem, kako ce pojedinci sa velikom moći raditi na distribuciji te moći u društvu, jer oni imaju glavnu ulogu, i mogu nešto da promene. Zato pojedinci i ljudi sa malom moći, mogu i moraju da prihvate tu činjenicu da oni tu ništa ne mogu da urade, kako bi dobrineli jednakoj distribuciji moći. To je posebno izrazeno u zemljama gde se ističe podela u ekonomskoj oblasti, a bez ekonomije nema razvoja informacionog društva. Pored ovih dimenzija, tu su i mnoge druge koje Hofsted izdvaja, i svaka od njih ima svoj uticaj na društvo, samo je pitanje u kojoj je meri to izraženo. Postoji mnogo uticaja koje utiču na digitalnu podelu i produbljavanje digitalnog jaza, a jedan je dominantan, a to je uticaj nacionalnih kultura na širenje kompjuterskih mreza i usvajanje informaciono komunikaconih tehnologija uopšte.

21.09.2005.

Digitalne podele: jezik, kultura i rod na svetskoj mreži (1. dio)

Uvod

“Kada govorimo o fenomenu digitalne podele (digital divde), najcešće mislimo na nejednakost u mogućnosti pristupa resursima Interneta i informaciono komunikacionim tehnologijama.” Mislim da ova rečenica najbolje pokazuje sta znači termin digitalna podela. U društvu se svuda javljaju nejednakosti, ali mislim da su te nejednakosti najviše izražene kad se tiče informacionih tehnologija. To mišljenje najviše proizlazi iz toga, kako će društvo da prihvati informacione tehnologije. Ima mnogo faktora koji utiču na to. Jedan od najvažnijih su već navedeni: ekonomski faktori. Ekonomski faktori jesu jedan od najvaznijih faktora za razvoj informacionog društva, ali oni ne mogu u potpunosti da utiču na razvoj informacionog društva. Smatram da su ekonomski faktori jedan vid podrške sistema, pre svega mislim na finasijska pitanja, ali tu se opet javlja jedan isto tako važan problem, a to je kako će pojedine kulture prihvatiti razvoj informacionih tehnologija i informacionog društva. Ali o tom problemu ćemo kasnije da diskutujemo. Ekonomski faktori, prema meni, treba da imaju ulogu da smanje nejednakost u pristupu kompjuterima i resursima koje nudi Internet. Oni treba ljudima da obezbede takozvani “universal access”, tj omogućiti pristup Internetu svim članovima zajednice. Pored ovoga, isto bih izdvojio da se ekonomski faktori moraju iskoristi u jos jednu isto tako važnu svrhu, a to je obrazovanje. Obrazovanje je vrlo važan uslov za razvoj informacionog društva. Ljudima treba da se omogući adekvatna obuka i obrazovanje kako bi se upoznali sa informacionim tehnologijama, jer bi to dovelo da povećanja strukture znanja, a i do razvoja informacionog društva, sto i jeste naš cilj. Zato, iz ovog uvoda, se vrlo dobro može zaključiti da sve što se tiče razvoja informacionog društva, usko povezano sa ekonomijom. Ali ona nije samo jedina stvar koja ce resiti fenomen “digitalna podela”. Pored tih razlika u ekonomoji, javljaju se razlike u jezicima i kulturi pojedinih društava.

21.09.2005.

Digitalna podela

Odbrana od poplave informacija: tehnologija ili obrazovanje?

Informacija je moć. Ovo sam opet ponovio, jer želim da još jednom dam veliki značaj toj rečenici. Mnogo ljudi još nije shvatilo pravi značaj i smisao te rečenice. Poplava informacija prema tome bi onda mogla da znači jedan veliki priliv moći. Mi treba da se potrudimo da je što više prikupimo, jer tada posedujemo veliko znanje, i možemo da nešto promenimo, da utičemo na društvo, sa ciljem razvoja Informacionog društva, koristeći informaciono komunikacione tehnologije. Pored toga, taj priliv moći može da nam posluži da umanjimo neke faktore digitalne podele, kao što su: primenljivost tehnologija, relevantan sadržaj, lokalni ekonomski uslovi i drugi. Na pitanje odbrane od poplave informacija je nekad baš teško odgovoriti, jer se nekad pojave situacije gde ne možemo da nađemo rešenje, jer tada je digitalni jaz zaista veliki. Ali ne treba odustajati, treba da se radi na smanjeju tog jaza, a to se može kroz primenu tehnologije i obrazovanje. Tehnologija i obrazovanje imaju jedan te isti cilj, i svaka ima svoje prednosti, ali mislim da se ne može samo jedno upotrebiti. Treba da postoji neka kombinacija, jer tehnologije ne može da se koristi ako se ne zna kako se njome rukuje, zato je potrebno obrazovanje. Ja bih ipak najviše prednosti dao obrazovanju, jer mislim da je ono jedan od glavih uslova razvijanja Informacionog društva i širenja informacionih tehnologija. Jer čovek kad poseduje znanje, onda može da ima sve. Znanje može svuda se upotrebi i da se primeni, da bi se na kraju postigao cilj. Kad već pričamo o obrazovanju, onda da ovde izdvojim jedan problem, a to je, kako pojedince zainteresovati za obrazovanjem i tehnologijom. Moramo da im predočimo, da kroz obrazovanje, prikupljanjem informacija, primenom tehnologija, utičemo se životni standard, jer time olakšavamo komunikaciju među ljudima, što doprinosi razvoju Informacionog društva. Zato najviše smatram da bi odbrana od poplave informacije najbolje bilo obrazovanje, ali obrazovanje ne može bez tehnologije, pa zbog toga bih izdvojio neku kombinaciju tih dveju stvari, s tendecijom da se više primenjuje obrazovanje nego tehnologija. Čovek nekad nije svestan, da koliko god količinom informacija raspolaže, da tolikom količinom moći raspolaže. Jer tako može da doprinese smanjenju digitalne podele. Na kraju bih jedino izdvojio jednu rečenicu što je rekao Branislav Anđelić a to je: Čovek sa računarom i modemom je fabrika.

<< 09/2005 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
252627282930

MY LINKS

OTHER LINKS
EXIT Centre
CePIT
ETF Banja Luka
Mladi.info
Banja Luka
MPIII.com
Studenti i Cimeri

PERSONAL PAGE
Name: Milos Blagojevic
City: Banja Luka
Birthdate: 06.02.1985.
Occupation: student
Interests: ICT
eMail: milosh@teol.net

ICT blogs
Šta je informaciono društvo?
IKT i globalizacija
Digitalna podela
Digitalne podele: jezik, kultura i rod na svetskoj mreži (1. dio)
Digitalne podele: jezik, kultura i rod na svetskoj mreži (2. dio)
Digitalne podele: jezik, kultura i rod na svetskoj mreži (3. dio)
Digitalne podele: jezik, kultura i rod na svetskoj mreži (4. dio)
Političke implikacije IKT-a i koncept e-Vlade
Virtuelne zajednice i društveni odnosi na Internetu (1. dio)
Virtuelne zajednice i društveni odnosi na Internetu (2. dio)
Virtuelne zajednice i društveni odnosi na Internetu (3. dio)
Internet aktivizam (1. dio)
Internet aktivizam (2. dio)
Internet aktivizam (3. dio)
Uticaj IKT-a na lokalne i globalnu ekonomiju (1. dio)
Uticaj IKT-a na lokalne i globalnu ekonomiju (2. dio)
Sajber kriminal i kontrola sadrzaja na Internetu (1. dio)
Sajber kriminal i kontrola sadrzaja na Internetu (2. dio)
eLearning (1. dio)
eLearning (2. dio)
eLearning (3. dio)
eLearning (4. dio)
eLearning (5. dio)
mLearning
Razlike između M-Learninga i E-Learninga
Izazovi za mLearning
Chat marketing

Other stuff
Moja prva pesma
Inteligencija vs. Pamet
Blogovi
Moje pesme (1.dio)
Moje pesme (2.dio)

BROJAČ POSJETA
44626

Powered by Blogger.ba